Piše: Jasmina Mrkonjić Gurda
Pravo na život imaju životinje.
Rijetke vrste nevidljive golim okom.
Imaju.
Spašavamo šišmiše od izumiranja, zmije, guštere. Neke baje u Africi. Na dnu modrog okeana ribice i ono nešto između što je. Nit riba ni biljka, niti je stijena, spašavamo.
I morskim psima dajemo vitamine za jače zube.
Majmune svakojake.
Cuke po cesti žalimo. Makar da se vode napije, na hitnu, evo sestra u mene, vozi lutalice.
Spašavamo glistu, mrava.
Spašavamo i borimo se za prava svačija. Ustajemo i borimo se za prava homoseksualaca.
Vičemo. Pišemo. Marširamo.
Sve nakaradno podržavamo. Jer svako ima prava da živi jel’?
Gole žene da hodaju cestom.
Muškarci da se oblače kao žene.
Žena sa ženom da živi.
Muškarci da djecu rode..
Ma, može, mi glasa svoga dižemo.
Samo za palestinsku djecu nas nije briga ba.
Jer bijeda, nemoć, nije zanimljiva nikom.
Tuga i jad… biti cool je biti moderan, biti pro evropski. Holivudski, a evo i kardašijanke pljuju po Gazi!
Samo spasiti sebe od sebe ne znamo…
Ja sam na Palestine strani.
Saginjem glavu pred patnjom i hrabrošću njihovom, pred Bogom…